Termin postminimalizam označava pojam koji je prvi u svojim tekstovima uveo američki kritičar likovnih umetnosti Robert Pinkus-Viten (Robert Pincus-Witten), a odnosi se na promene koje su se pojavile u umetnosti druge polovine 20. veka. Od kasnih 1960-ih umetnici su koristili autonomiju artefakata umetnosti i estetskih prostora minimalizma, ali su takođe uveli i izrazito intimne teme u svoje radove. U pravilu, postminimalistička umetnost sledi modularna i repetitivna načela minimalizma, koristeći često neobične, mekane i savitljive materijale i ležernije strukture, oslanjajući se pritom na tradiciju nadrealizma, dadaizama i ekspresionizma. U Sloveniji je termin postminimalizam prvi put upotrebio kritičar likovnih umetnosti Tomislav Vignjević pokušavajući da definiše tzv. novu slovensku skulpturu 1980-tih, dok se u slikarstvu kasniji radovi Bogdana Borčića odlično uklapaju u taj okvir. Borčić je prvi utkao bolne uspomene i utiske iz Dahaua u strukturu svoje slike, koja je tokom godina usavršena. Autobiografski susreti sa samim sobom postali su ključ kojim je otvorio vrata fragmentima sećanja sakupljenim iz prašnjavih fioka i različitih skupina ličnih „relikvija“ sa pridruženim pričama, koje su tada, još jednom, pronašle svoje mesto u prostoru i vremenu.
akril, platno
200 x 180 cm
© Koroška galerija likovnih umetnosti, foto Tomo Jeseničnik
akril, platno
146 x 200 cm
© Koroška galerija likovnih umetnosti, foto Tomo Jeseničnik
akril, platno
200 x 271 cm
© Koroška galerija likovnih umetnosti, foto Tomo Jeseničnik
kvadriptih
ulje, platno
143 x 200 cm
© Koroška galerija likovnih umetnosti, foto Tomo Jeseničnik
akril, ugalj
197 x 140 cm
© Koroška galerija likovnih umetnosti, foto Tomo Jeseničnik