Umetnost otvorenog koda
Koncept otvorenog koda pojavio se na sceni u tesnoj vezi s digitalnim razvojem i pojavom takozvanog „slobodnog softvera“. Temelji se na ideji identifikovanja i razvoja različitih vrsta slobodnog korišćenja programa, pri čemu se tradicionalna prava vezana za upravljanje i kontrolu sadržaja značajno povećavaju s besplatnim upravljanjem pokretanjem, kopiranjem, distribuiranjem, proučavanjem, menjanjem i poboljšavanjem softvera. Takav se pomak smatra revolucijom u odnosu na tradicionalne načine upravljanja digitalnim i kulturnim sadržajima jer promoviše aktivnu ulogu korisnika, čiji je bivši status pukog primaoca pretvoren u koproducenta ili jednog od medijatora (komejdiatora).
Ova nova paradigma je imala snažan uticaj na trenutnu digitalnu kulturu i tehnološki razvoj, te je takođe postavila važan temelj u kontekstu savremene kulture i politike. Otvoreni kod i filozofija na kojoj se temelji služili su kao podsticaj za otkrivanje novih načina zajedničkog rada i deljenja kulture, kako u internetskom okruženju tako i van njega. U tom kontekstu, pokrenuo je nove načine shvatanja kulture i politike, načine koji su u osnovi pokreta poput Occupy u EU ili 15M u Španiji, do više specifičnih procesa kojima se proizvodi umetnost i upravlja srodnim institucijama.
Danas se mogućnost „umetnosti otvorenog koda“ podrazumeva uglavnom kao projekat ili horizont za trenutne umetničke prakse, a ne kao usavršena stvarnost. Usmerena je na razmišljanje o novim načinima proizvodnje i distribucije umetnosti, te predstavlja izazov tradicionalnim konvencijama i institucijama svojim pristupom zajedničkom načinu rada i deljenja, kao i interakciji s društvom.
